Vakcine protiv COVID-19 koje su došle do finiša sa zadnjim danima 2020. godine spadaju gu RNK (mRNA) i vektorske (adenovirusne) vakcine. Postoji i nekoliko kineskih vakcina s inaktiviranim virusom, ali te još nisu odobrene na području SAD, Evrope i Ujedinjenog Kraljevstva.

U EU je odobrena Pfizerova mRNA vakcina, očekuje se i odobrenje AstraZeneca, s kašnjenjem, a Evropsk agencija za lijekove i medicinska sredstva je 6.1.2021. odobrila i drugu mRNA vakcinu, onu američke kompanije Moderna. U SAD su odobrene Pfizerova i Modernina, također mRNA. U UK su odobrene Pfizerova i AstraZeneca vakcina, koja je vektorska, a očekuje se brzo odobrenje i Modernine. Rusi idu sa svojom Sputnjik V vakcinom. Postoji i kineska vakcina bazirana na adenovirusnoj tehnologiji.

O razvoju vakcina protiv COVID-19 već smo ponešto pisali ovdje.

Šta je mRNA?

Pravilno bi bilo napisati iRNK. Naime „mRNA“ je skraćenica na engleskom za „messenger RNA“, a to se prevodi kao informaciona RNK ili glasnička RNK. RNK molekule su srodne mnogo poznatijoj DNK (dezoksiribonukleinska kiselina). Sve se u našem organizmu dešava djelovanjem različitih tipova RNK molekula i informaciona RNK nije jedina – postoji i transportna RNK te niz malih molekula RNK.

Ona služi da informaciju o sintezi nekog proteina “dovede” iz centra ćelije, gdje je DNK, do malih “fabrika” proteina u citoplazmi, koje zovemo ribosomi. DNK ne može izaći iz jedra, ali RNK može. Kod nekih virusa, kao SARS-CoV-2, RNK je jedina nasljedna molekula i samo je ona “šifra” za izradu proteina. Zato SARS-CoV-2 zovemo “RNK virus”.

RNK nije stabilna molekula. Zato se ona u ovim vakcinama „pakuje“ u jednu vrstu mjehura od nanočestica lipida (masti), koji nisu štetni za organizam. Između ostalog, to je glavni razlog zašto ove vakcine moraju biti na jako niskim temperaturama (podsjetimo, Pfizerova na oko -70OC) – da se ne uništi ovaj „balon“ i sama RNK unutra.

Koje su razlike između ovih vakcina, ko šta proizvodi?

Adenovirusne vakcine protiv COVID-19 se zasnivaju na tome da adenovirusni vektor tj. adenovirus (recimo, adenovirus čimpanzi kod AstraZeneca-Oxford vakcine), prenese informaciju o sintezi S (Spike) proteina virusa SARS-CoV-2. Dakle, neki adenovirus je genetički modificiran tako da sadrži šifru za Spike protein. Ovo su vakcine s nereplicirajućim adenovirusnim vektorom. To znači da se adenovirus se ne može replicirati u našim ćelijama, ali može pokrenuti sintezu S-proteina. Tako se u našim stanicama sintetiziraju antigeni SARS-CoV-2 virusa (tj. S protein). Naš organizam njih prepozna kao “uljeze” i stvara imunološki odgovor – antitijela. Ta antitijela, ali i memorijske T-stanice će reagovati kada se naš organizam sretne s pravim virusom SARS-CoV-2. 

Vakcine zasnovane na informativnoj RNK tj. messenger RNA ubacuju u naše ćelije lipidne nanočestice u kojima se nalazi onaj segment genetičke poruke virusa SARS-CoV-2 zadužen za sintezu S-proteina. RNK je nestabilna i da bi se zaštitila, da ne bi degradirala sistem dostave uključuju “mjehur” od lipidnih komponenti (uglavnom holesterol i fosfoholin, koji čine membrane naših ćelija, te PEG). Više o sastavu ovih vakcina možete pročitati u tekstu ovdje.

Dakle o što nazivamo “lipidnim nanočesticama” – LNP – lipid nanoparticles, nisu neki “robotići” niti “čipovi” nego jednostavno molekule masti – lipida koje štite RNK molekule od degradacije.

Kada informaciona RNK dođe u naše ćelije, prepoznaju je ribosomi, mali dijelovi naših ćelija na kojima se stvaraju proteini. Koristeći genetičko uputstvo za S protein, ribosomi stvaraju ovaj protein, koji je u našem organizmu antigen i pokreće kaskadu reakcija koje dovode do stvaranja antitijela, ali i ćelijskog imuniteta.

Preporuke: djeca, trudnice, dojilje

Mnogi se pitaju zašto do sada odobrene vakcine (Pfizer i Moderna, decembar 2020) nisu odobrene za cijepljenje djece, trudnica i dojilja. Ništa strašno se ne događa, to ne znači da su ove vakcine opasne, nego je stvar u tome da u kliničkim ispitivanjima nisu rađena i ispitivanja efikasnosti i sigurnosti ovih vakcina na ovim grupama. Ako naučnici nemaju podataka o djelotvornosti i sigurnosti na nekim grupama, onda se ne daju vakcine zbog toga, a ne zato što su za ove grupe vakcine potencijalno opasne.

Za sada su preporuke takve, a vidjećemo da li će se mijenjati. Preporuke za trudnice i dojilje variraju, ali je u nekim zemljama počela i vakcinacija ovih kategorija COVID-19 vakcinama (Pfizerovom).

Na osnovu trenutnih saznanja naučnici smatraju da iRNK vakcine ne predstavljaju opasnost za trudnice i dojilje. One nemaju u sebi neke sastojke koji bi mogli naštetiti plodu ili bebi (sastav ovih vakcina provjerite ovdje). Tokom Pfizerovih i Moderninih ispitivanja 36 žena ostalo trudno (nakon primanja vakcine ili placeba). Studije na životinjama su pokazale da nije bilo neželjenih efekta u vezi reprodukcije, razvića fetusa i postnatalnog razvića kod pacova koji su primili Moderninu vakcinu prije ili tokom gestacije (trudnoće). Naučnici smatraju da iRNK vakcine ne predstavljaju rizik za dojilje i novorodjenče i CDC preporučuje zdravstvenim radnicima koji doje da prime vakcinu.

Pfizerova vakcina je odobrena za starije od 16 godina, a Modernina za starije od 18 godine. Iako niti jedan sastojak ovih navedenih vakcina nije opasan, trenutan je stav u većini zemalja koje su počele imunizaciju da se ne daju ni trudnicama niti dojiljama.

Evo ukratko razlika između mRNA vakcina i vektorskih vakcina:

Izvori:

CDC Interim Clinical Considerations for Use of mRNA COVID-19 Vaccines Currently Authorized in the United States

Tekst i infografike priredila Jelena Kalinić, MA, biolog, naučni novinar i bloger Društvo za promociju “Prirodnih nauka “Nauka i svijet”.

O nama: Društvo “Nauka i svijet” je osnovano 2017. godine, a bavi se promocijom prirodnih nauka, borbom protiv dezinformacija u sferi nauke, protiv pseudonauke i za bolje obrazovanje u STEM oblasti. Predsjednik je prof. dr. Nenad Tanović.