Ćelije abortiranih embrija u vakcinama, pileći embriji i ćelije iz bubrega majmuna: pitanje da li se ovi biološki materijali nalaze u vakcinama često je pitanje.  Dakle, da li ovog materijala ima u vakcinama?

Ćelije abortiranih embrija – nema ih u vakcinama!

Kratko i jasno: ne! Međutim, ova iskrivljena i izmanipulirana teza ima za cilj da se ljudima vakcine gade i da ih se boje. Istina je da, iako se virusi za neke vakcine moraju uzgajati na ćelijskim linijama (jer ne mogu bez ćelija opstati), to ne znači da vakcine kao krajnji proizvod sadrže ove ćelije. Ćelije su iz vakcina uklonjene.

Ako vam se gadi sama pomisao da je virus uzgojen na takvim podlogama, koje potječu od fetusa, morate se zamisliti – da li vam se gadi penicilin, a koji je prvobitno dobijan od plijesni? Da li biste odbili humani insulin jer se dobija od GMO bakterija i kvasca? Mnogo toga bi se nama onda gadilo, ali nema razloga za to. Ovi prozivodi su bezbjedni i sterilni i – najvažnije – spašavaju živote.

Ako vas interesuje šta sve još stoji iza ove tvrdnje, nastavite čitati.

Strane ćelije (stanice) će izazvati pometnju u organizmu

Dakle, bilo kakvo strano tijelo uneseno u organizam izaziva imunološki odgovor većeg ili manje intenziteta. Sjetite se da nekim ljudima od peluda suze oči ili čak nateknu. Sjetite se da ne možemo bilo koju krvnu grupu dati bilo kome i da postoje slučajevi odbacivanja transplantiranih organa. Ukoliko bismo u organizam unijeli ćelije koje nisu naše ili bar kompatabilne sa našim, umrli bismo. Zato se kod presađivanja koštane srži traže odgovarajući donori, oni čije će ćelije organizam primaoca „trpiti“. Ako bismo nekome dali ćelije embrija – to bi moglo imati fatalne posljedice.

Zašto se kulture stanica koriste u proizvodnji vakcina

Međutim, problem u proizvodnji vakcina, pogotovo onih protiv virusnih patogena, kakvi su morbili, rubeola i polio, leži u prostoj činjenici da se radi o virusima. Sjetite se biologije iz osnovne škole: sigurno ste učili da virusi nisu ni živo ni neživo te da bi se virus „razmnožavao“ (replicirao), on mora da bude u živoj ćeliji. To znači da, ako želimo uzgojiti neki virus, moramo ga uzgajati u kulturi ćelija.

Također, neki virusi su specifični samo za ljude, odnosno, neke virusne bolesti mogu dobiti samo ljudi. Ovo znači da, da bi naučnici dobili viruse tih bolesti, od kojih će napraviti vakcine tako što će oslabiti ili inaktivirati uzročnika, moraju te viruse uzgajati u kulturi ljudskih tkiva, preciznije – ćelija.

Za različita naučna istraživanja i proizvodne procese se koriste upravo ljudska tkiva i ćelije. Primjerice, za testiranje lijekova, ali i za proizvodnju vakcina.

Šta su to ćelijske (stanične) linije?

Naučnici koriste humane ćelije koje se mogu dijeliti i onda od tih ćelija tkiva stvaraju posebne ćelijske linije, u kojima su sve ćelije genetički iste (klonovi). To je važno jer kada ne bi bile iste, onda bi rezultati istraživanja bili pogrešni i ne bi bili uvjerljivi. Kao da sortirate jabuke prema boji, veličini i obliku. U tkivu se nalazi puno različitih tipova ćelija, pa čak i isti tipovi ćelija imaju neke različite osobine. Uzgajanjem ćelijskih linija naučnici dobivaju uniformni materijal za istraživanja i eksperimente.

Dosta ćelijskih linija koje se danas koriste su uzgojene zaista iz ćelija nekoliko abortiranih fetusa ili od Henriette Lacks, Afroamerikanke koja je bolovala i umrla od raka grlića materice. Ćelije koje su dobijene od uzoraka njenog tkiva se zovu HeLa ćelije i dosta se koriste u istraživanjima, ali ne i u proizvodnji vakcina!

Jednu stvar je bitno naglasiti: niti jedan abortus nije izvršen za namjerom stvaranja ćelijskih linija i za istraživanje ili stvaranje vakcina.

Istorija priče

1941. godine Stanley Plotkin, oftalmolog sa Wistar Instituta u Filadelfiji je primijetio kako bebe čije su majke bile zaražene rubeolom u toku trudnoće često imaju očnu kataraktu. Previdio je da bi oko 1% beba rođenih u Philadelphia General Hospital moglo imati ovu urođenu manu te niz drugih zdravstvenih problema povezanih sa prenatalnom infekcijom rubeolom. Zbog toga se posvetio stvaranju vakcine protiv rubeole koja bi spriječila ove pojave.

Dešavalo se da žene koje su dobile rubeolu u toku trudnoće odluče da prekinu trudnoću. Jedan takav abortirani fetus je poslat Plotkinu na istraživanje i iz bubrežnog tkiva ovog fetusa Plotkin će izolirati virus rubeole. Njegov kolega sa Wistar instituta, Leonard Hayflick, razvio je jednu posebnu liniju ćelija, također iz tkiva jednog abortiranog fetusa. Radilo se o tkivu pluća, a ta ćelijska linija je danas poznata kao WI-38, započeta je 1962. godine.

Ova ćelijska linija se koristi za proizvodnju virusa koji se nalaze u vakcini protiv morbila, zaušnjaka i rubeole, proizvođača Merck&Co. Druga ćelijska linija od tkiva abortiranog fetusa koja se također koristi u proizvodnji vakcina je MRC-5 i ona datira iz 1966.

Međutim, veoma je važno shvatiti kako ove ćelijske linije više nisu ćelije abortiranih embrija ili fetusa, nego se radi o ćelijama koje su pra-pra-pra-pra… -potomci ovih ćelija.

Također, veoma je važno razumjeti da niti jedan fetus čije su se stanice koristile za stvaranje ovih linija nije abortiran zbog nauke. Dakle, došlo je do abortusa zbog nekih problema (recimo psihičko stanje majke) i onda su se ta tkiva uzela kao ishodište za ove ćelijske kulture. Niko nije majku nagovorio da abortira kako bi se došlo do ovih ćelija! 

DNK ćelija iz kulture u tragovima

Također, još je bitnije shvatiti da se one ne nalaze u vakcinama, jer se materijal za vakcine mora pročistiti. Moguće je jedino da postoje ostaci (reziduumi) DNK ovih ćelijskih linija, ali se oni nalaze tek u tragovima. Ipak, čak i ako je nešto u tragovima, ono mora biti navedeno na deklaraciji i u sastojcima. Upravo na linku ovdje možete vidjeti kako su DNK (DNA) i MRC-5 ćelijske linije navedene kao „reziduumi u toku proizvodnje“ (manufacturing residue) te u kojim se vakcinama nalaze.

Stav katoličke crkve: ćelije abortiranih embrija i fetusa u vakcinama

Uprkos protivljenju Katoličke Crkve abortusu, zvanični stav crkve je da pojedinac treba koristiti i vakcine koje su dobijene na kulturama ćelijskih linija abortiranih fetusa. Pontifikalna akademija za život je potvrdila kako je korištenje ovako dobijenih vakcina ispravno. O tome možete pročitati i tekst objavljen na stranici imunizacija.hr. Odluku i razloge Pontifikalne akademije za život da je korištenje vakcina dobijenih i testiranih pomoću ovih ćelijskih linija ispravno možete pročitati ovdje. 

O različitim drugim sastojcima vakcina možete više pročitati ovdje.

Još o ovoj temi možete pročitati ovdje.

Pisala: Jelena Kalinić, biolog, naučni novinar, Društvo za promociju prirodnih nauka “Nauka i svijet” Quantum of Science