Prve vakcine protiv COVID-19 koje su odobrene u Evropi su mRNA (iRNK) vakcine i pripadaju novoj generaciji vakcina – vakcinama baziranim na molekuli RNK. Jedna je nastala u saradnji Pfizera i male njemačke biotehnološke kompanije BioNTech, a druga je američke biotehnološke kompanije Moderna. Moderna i BioNTech su među prvima počele razvoj vakcina prtiv COVID-19.

Pfizerova vakcina – Comirnaty – se još zove i BNT162b2, a Modernina je mRNA-1273.

U tekstu o razlikama između RNK i adenovirusnih vakcina objasnili smo u najkraćim crtama mehanizam djelovanja ovih vakcina:

Vakcine zasnovane na informativnoj RNK tj. messenger RNA ubacuju u naše ćelije lipidne nanočestice u kojima se nalazi onaj segment genetičke poruke virusa SARS-CoV-2 zadužen za sintezu S-proteina. RNK je nestabilna i da bi se zaštitila, da ne bi degradirala sistem dostave uključuju “mjehur” od lipidnih komponenti (uglavnom holesterol i fosfoholin, koji čine membrane naših ćelija, te PEG). 

Osnovni mehanizam djelovanja ove dvije vakcine je isti, a one se razlikuju u nekim komponentama sastava, u doziranju, u broju doza koje multidozna bočica sadrži, u razmaku između doza te za koje starosne grupe su vakcine odobrene. Sve možete pronaći u infografici-tabeli niže.

Više o mehanizmima djelovanja ovih vakcina i njihovoj proizvodnji možete doznati ovdje, ovdje, ovdje i ovdje.

Efikasnost

Obje vakcine su izuzetno efikasne prema studijama faze III, što znači da su imunogenične – potiču imunološku reakciju organizma te stvaranja antitijela (humoralni imunitet) i staničnog imuniteta. O efikasnosti Pfizerove vakcine moete pročitati ovdje i u referencama na kraju teksta. Efikasnost Pfizerove vakcine je oko 95%, a Modernine 94.1%.

Modernina vakcina ima nešto učestaliju bol od Pfizerove. Povišena tjelesna temperatura je jednako učestala, mučnina je učestalija kod Moderna. Artralgija (bol u zglobovima) je nešto učestalija kod Moderne. Većina je nuspojava blagog do umjerenog intenziteta. Postoji mogućnost anafilaktičkih reakcija, ali su ti slučajevi rijetki. O nuspojavama vakcina protiv COVID-19 pročitajte više ovdje, a o anafilaktičkim i alergijskim reakcijama ovdje.

mRNA vakcine i alergijske reakcije

Kod mRNA (iRNK) vakcina su prijavljene anafilaktičke reakcije i anafilaktoidne (teške alergijske reakcije), navjerovatnije kao reakcija na polietilen glikol. Ipak, naglašavamo da su ove anafilaktičke reakcije jako rijetke. Osobe koje su su imale takvu reakciju na prvu dozu vakcine, prema uputama CDC ne bi trebale primiti drugu dozu.

Ako ste imali alergijske reakcije na neke druge vakcine, posavjetujte se s Vašim ljekarom oko primanja ovih vakcina.

Osobe koje imaju alergijsku reakciju na neke druge supstance – kikiriki, penicilin, lateks i drugo, savjetuju se da prime vakcinu i nema posebnih preporuku i upozorenja za njih.

Tekst napisala Jelena Kalinić, MA, biolog, naučni novinar i bloger Društvo za promociju “Prirodnih nauka “Nauka i svijet”.

O nama: Društvo “Nauka i svijet” je osnovano 2017. godine, a bavi se promocijom prirodnih nauka, borbom protiv dezinformacija u sferi nauke, protiv pseudonauke i za bolje obrazovanje u STEM oblasti. Predsjednik je prof. dr. Nenad Tanović.

Reference:

  1. Sahin U, Muik A, Derhovanessian E, et al. COVID-19 vaccine BNT162b1 elicits human antibody and TH1 T-cell responses. Nature 2020 September 30
  2. Mulligan MJ, Lyke KE, Kitchin N, et al. Phase 1/2 study of COVID-19 RNA vaccine BNT162b1 in adults. Nature 2020 August 12 
  3. Polack FP ,  Thomas SJ ,  Kitchin N , et al; C4591001 Clinical Trial Group. Safety and efficacy of the BNT162b2 mRNA covid-19 vaccineN Engl J Med. 2020.
  4. Baden LR ,  El Sahly HM ,  Essink B , et al; COVE Study Group. Efficacy and safety of the mRNA-1273 SARS-CoV-2 vaccineN Engl J Med. 2020.