Ovalbumin je glavni protein koji se nalazi u bjelancetu jaja, a ima ga i u pilećim fetalnim stanicama koje se koriste za uzgoj nekih virusa za vakcine. Neki se boje ovog proteina i toga koliko ga ima u vakcinama, iz straha od alergije na jaja.

Ovalbumin i alergija na jaja

Međutim, alergija na jaja nije više kontraindikacija za davanje vakcina – posebno MMR vakcine, koja se često spominje u ovom kontekstu. Evropska farmakopeja propisuje da ne smije biti više od jednog mikrograma (milioniti dio grama) ovalbumina po dozi vakcine. Neke vakcine protiv gripe sadrže ovalbumin, recimo Vaxigrip Tetra sadrži tragove ovalbumina.

Riječ stručnjaka

Zašto postoji ovalbumin u tragovima u vakcinama i otkud ovaj protein tu? Evo šta dr. Stribor Marković piše za Imunizacija.hr o tome:

Virusi se ne mogu uzgajati lako poput nekih bakterija. Oni zahtijevaju živu stanicu, a za cjepivo potrebni su nam živi virusi. Zbog toga ćemo za viruse poput cjepnog, atenuiranog soja virusa parotitisa nazvanog Jeryl Lynn koristiti kao „domaćina“ embrionalne stanice pilića, a za uzgoj virus rubeole RA27/3 ćemo koristiti ljudske stanice poput MRC5.  Te stanice rastu u određenom mediju, no sam medij nije dovoljan. Potrebni su dodatni faktori rasta koje nalazimo u fetalnom telećem serumu.

Stanice će narasti, mi ćemo ih „zaraziti“ virusnim sojem, ovog puta u serumu bez fetalnog telećeg seruma. Oni će raditi što pošteni virus i radi: razmnožit će se u velikom broju kopija u stanici i izaći će iz stanice u medij u kojem uzgajamo stanice. Mi ćemo „pokupiti“ te viruse, što nazivamo žetvom virusa, i nakon nekoliko tehnoloških postupaka poput filtracije i uz dodatak stabilizatora poput manitola i sorbitola, te liofilizacije (sušenja na hladnom pod vakuumom) dobit ćemo cjepivo.

Ovalbumina u vakinama/cjepivima ima jako malo – do oko 1 mikrogram, što je milioniti dio grama, dakle radi se o jako malim količinama. Inače u vakinama ovalbumina bude još manje.

Marković ističe i da teleći serum također nije problematičan sastojak:

“Upravo vrlo niska razina ovalbumina, uz liječničku brigu, može vam dati osjećaj sigurnosti. Slična je priča s fetalnim telećim serumom. Podsjetimo se kako se on ne koristi u zadnjem koraku uzgoja virusa cjepiva i njega bude manje no u tragovima, 50 nanograma po dozi cjepiva, a nanogram je, podsjetimo opet, milijardu puta manji od grama. Toliko mala količina jednostavno ne predstavlja opasnost. Osim ovih proteina, mogu sadržavati vrlo malene količine proteina iz stanica.”

Zaključak

Dakle, da bismo dobili vakcine koje sadrže cijeli virus – mrtav ili oslabljen, porebno je da taj virus uzgojima na nekim stanicama. Od tipa virusa ovisi na kojim stanicama. Za vakcinalni soj virusa zaušnjaka (parotitisa) potrebne su nam stanice pilećih embrija i odatle ostaci ovalbumina u vakcini (MMR vakcina).

Niske razine ovalbumina u nekim vakcinama nisu opasne, a razine su obično niže nego što farmakopeja propisuje. Ipak, radi predustrožnosti, vakcinacija osoba koje imaju alergiju na proteine jaja se radi u bolničkim uslovima, kako bi se na vrijeme reagovalo na potencijalnu reakciju.

Neki proteini mogu izazvati alergije, ali generalno, ne bismo se trebali bojati prisustva proteina i nukleinskih kiselina (DNK i RNK). To su sastojci koji u sebe unosimo svaki dan, putem hrane, a naš organizam ih razloži na početne komponente – aminokiseline i nukleinske baze te ih reciklira i od njih pravi nešto drugo.

COVID-19 vakcine ne sadrže ovalbumin.