Često čujemo pitanje: “da možeš birati, kojom bi se vakcinom protiv COVID-19 vakcinisao”? Koja je to najbolja vakcina protiv COVID-19? Ovo pitanje bi možda imalo smisla kada bismo mogi birati vakcinu sami i kada bi vakcine protiv COVID-19 bile komercijalno dostupne. Međutim, u uslovima slabe opskrbe i upitne distribucije vakcina, jako je malo vjerovatno da će iko od nas moći birati vakcinu.

Sve vakcine koje se do sada distribuiraju i koje su prošle Fazu 3 kliničkih studija štite od pojave teških oblika bolesti COVID-19, komplikacija i hospitalizacije te jako smanjuju broj smrtnih ishoda kod vakcinisanih.

Recimo, u SAD je objavljeno kako je do polovine aprila potpuno vakcinisano 75 miliona ljudi i da je zabilježeno svega 5800 slučajeva obolijevanja od COVID-19 i 74 smrtna slučaja. Dakle, svega 0.0008% potpuno vakcinisanih je oboljelo.

To znači da vakcine drastično olakšavaju posao zdravstvenim radnicima i smanjuju potrebu i za respiratorima. Sve ove vakcine štite od smrtnog ishoda.

Ne trebate gledati podatke o efikasnosti vakcina jednostavno, neke su imale drugačiji dizajn studije, pa su zapravo podaci o efikasnosti neusporedivi. Različitu efikasnost su vakcine imale i u ovisnosti od područja gdje su ispitivane te perioda kada su ispitivane – da li je tada bio na snazi lockdown i bila smanjena transmisija ili se popustilo s mjerama. Jednostavno, različite vakcine nisu bile testirane u istim uslovima.

Zašto efikasnost vakcina nije broj na koji se u potpunosti možemo osloniti?

Brojevi o efikasnosti neke vakcine znaju dovoditi u zabludu, ako se ne zna šta zapravo predstavljaju i na koji način se za pojedine vakcine došlo do njih u istraživanjima. Efikasnost vakcine, izražena u procentima predstavlja procenat smanjenja incidencije bolesti u vakcinisanoj skupini u odnosu na nevakcinisanu skupinu pod optimalnim uslovima koji podrazumijevaju provođenje istraživanja u randomiziranim kliničkim studijama, gdje jedna grupa prima placebo, a druga pravi medicinski preparat. Dakle, ovi podaci se odnose na grupu, ne na pojedinca. Unutar grupe, moguće je da neke osobe dobiju bolest iako su vakcinisani, a ne da vakcinisana osoba ima određen procenat mogućnosti da dobije bolest.

Najbolja vakcina protiv COVID-19: efikasnost vakcina se zapravo ne može porediti

Procenti efikasnosti različitih vakcina se često ne mogu porediti. To je zbog različitog dizajna studija koje su procjenjivale njihovu efikasnost. Recimo, dizajn studije za AstraZeneca vakcina je uključivao PCR testiranja učesnika studije, čime je otkrivano znatno više slučajeva, jer su otkrivani i oni bez simptoma. To znači da ova vakcina može izgledati kao manje efikasna. S druge stane Pfizer/BioNTech i Moderna su bilježili samo simptomatske slučajeve koje su potvrđivale testom, ali to znači da su im asimptomatski prolazili ispod radara.

Važan parametar efikasnosti vakcina je i njihova efikasnost nakon prve doze. Studija na 5.4 miliona ljudi, u formi preprinta (studije koje još nisu prošle recenziju) pokazuje da tri nedjelje nakon prve doze Pfizer vakcine, vjerovatnoća da vakcinisana osoba završi na hospitalizaciji opada za 85% u poređenju s nevakcinisanima. Ova preprint studija je pokazala da su ti brojevi još bolji za AstraZeneca vakcinu Vaxzevria i da dolazi do 95% smanjenja hospitalizovanih u grupi koja je vakcinisana prvom dozom u odnosu na nevaksinisane.

Da li će neko ko je vakcinisan ipak biti zaražen zavisi od mnogo faktora, a jedan od najvažnijih je visina transmisije virusa. U sredinama gdje je virus jako prisutan i broj slučajeva infekcije, i smrtnih slučajeva visok, i potpuno vakcinisana osoba ima veliku mogućnost da se zarazi, mada je ta mogućnost nešto manja nego kao kod nevakcinisanih.

O tome zašto neko ko je vakcinisan ipak može oboljeti od COVID19, više pročitajte ovdje.

Važnost kolektivnog imuniteta nastalog vakcinacijom

Također, efikasnost vakcine ovisi i o tome koliko je ljudi u populaciji vakcinisano – što je taj broj veći, to je manja mogućnost kretanja virusa s domaćina na domaćina, a time je manja i mogućnost zaraze. Dakle, važan je i efekat kolektivnog imuniteta.

Veliki broj vakcinisanih ljudi doslovno može presjeći transmisiju virusa. Još uvijek naučnici utvrđuju koliko vakcine protiv COVID-19 presijecaju transmisiju, ali za sada znamo da AstraZeneca vakcina Vaxzevria za 67% smanjuje transmisiju. Čekaju se rezultati i za druge vakcine.

Što se tiče pitanja bezbjednosti ovih vakcina i tog aspekta koja je od njih najbolja – rizik trombotičkih događaja nakon AstraZeneca vakcine ili anafilaktičkih reakcija nakon bilo koje od COVID-19 vakcina/cjepiva zbilja je mali.

Stoga se treba upisati na listu čekanja i primiti svoju dozu čim se ukaže prilika za to.

Tekst napisala Jelena Kalinić, MA, biolog, naučni novinar, sci-com i bloger Društvo za promociju “Prirodnih nauka “Nauka i svijet”,  dobitnica EurekaAlert (AAAS) Felowship 2020. za naučne novinare. Dijelovi ovog tekstu su preuzeti s Glas Amerike, od autorice Jelene Kalinić.

O nama: Društvo “Nauka i svijet” je osnovano 2017. godine, a bavi se promocijom prirodnih nauka, borbom protiv dezinformacija u sferi nauke, protiv pseudonauke i za bolje obrazovanje u STEM oblasti. Predsjednik je prof. dr. Nenad Tanović.

Korona cjepiva, vakcine protiv korone, cjepiva protiv korone, cjepiva protiv COVID-19, cjepiva protiv koronavirus, cijepljenje protiv COVID-19, imunizacije protiv kovida, COVID-19 i korona cjepiva, vakcine protiv korona virusa, vakcine protiv korona virusa, COVID-19 cijepljenje, AstraZeneca cjepivo, Vaxzevria, kineske vakcine, najbolJa vakcina protiv COVID-19