Vakcine su od vitalnog značaja za suzbijanje zaraznih bolesti i očuvanje zdravlja populacije. Postoje različite vrste vakcina, od kojih su žive i mrtve vakcine dva glavna tipa. Svaka od njih ima svoje karakteristike, prednosti i nedostatke, što može utjecati na izbor vakcine za određenu bolest i populaciju.

Žive vakcine (oslabljene, atenuirane) sadrže oslabljene verzije živih mikroorganizama koji uzrokuju bolest, poput virusa ili bakterija. Ove vakcine aktiviraju imunološki sistem na način koji oponaša prirodnu infekciju, ali bez izazivanja teških simptoma bolesti. Na primjer, vakcina protiv ospica(morbila), zaušnjaka i rubeole (MMR) sadrži oslabljeni oblik virusa koji uzrokuje ove bolesti.

Prednost živih vakcina je što obično stvaraju snažan i dugotrajan imunološki odgovor, često zahtijevajući manje doza ili revakcinacija. Međutim, zbog njihove prirode, žive vakcine mogu biti nezgodne za ljude sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su trudnice ili osobe koje uzimaju imunosupresivne lijekove. Recimo trudnice ne smiju primiti MMR vakcinu je sadrži živog uzročnika rubeole, koji je opasan po nerođenu bebu.

S druge strane, mrtve vakcine sadrže mrtve ili inaktivirane oblike mikroorganizama. Ove vakcine ne uzrokuju infekciju u organizmu, ali podstiču imunološki sistem da proizvodi antitijela. Primjeri mrtvih vakcina uključuju vakcinu protiv gripe i vakcinu protiv hepatitisa A. Prednost mrtvih vakcina je što su obično sigurnije za širu populaciju, uključujući osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Međutim, one obično zahtijevaju više doza ili pojačivača kako bi se postigla adekvatna zaštita, a imunološki odgovor može biti manje dugotrajan u poređenju sa živim vakcinama.

Kada je u pitanju izbor između živih i mrtvih vakcina, važno je uzeti u obzir nekoliko faktora. Prvo, važno je razumjeti specifičnosti bolesti i karakteristike vakcina koje su dostupne. Na primjer, za neke bolesti, poput ospica, žive vakcine mogu biti efikasnije u stvaranju dugotrajnog imuniteta.

Najbolja vakcina nije univerzalna, već zavisi od specifičnih potreba i okolnosti svake situacije. U nekim slučajevima, kombinacija živih i mrtvih vakcina može biti optimalno rešenje za postizanje najbolje zaštite. Važno je da zdravstveni radnici i pojedinci budu obrazovani o različitim vrstama vakcina kako bi doneli informisane odluke o vakcinaciji.

I jedne i druge vakcine koje su trenutno odobrene predstavljaju sigurna medicinska sredstva koaj su prošla odgovarajuće kontrole.

Ovo je update članka iz 2019.

Autor: Jelena Kalinić, MA, biolog, naučna novinarka,  posjeduje WHO infodemic manager certifikat i Health metrics Study design & Evidence based medicine trening. Dobitnica EurekaAlert (AAAS) Felowship 2020. za naučne novinare. Short -runner, drugo mjesto u izboru za European Science journalist of the year za 2022. godinu.