Da li teški metali i neki drugi sastojci vakcina proći kroz tkivo zvano krvno-moždana barijera? Često možemo naći komentare i uznemirujuća upozorenja da tvari iz vakcina mogu preći krvno-moždanu barijeru (brain-blood barrier, BBB) i napraviti probleme u centralnom nervnom sistemu. Međutim, ovakve poruke imaju samo za cilj unijeti paniku. Zašto?
Već smo na Vakcine.ba objašnjavali da velika većina vakcina i sve vakcine za djecu NE SADRŽE TEŠKE METALE NITI NJIHOVA JEDINJENJA. Teški metali su živa (hemijski simbol Hg), olovo, arsen, kadmijum, talijum, hrom. Samo neke vakcine za odrasle sadrže jedinjenje etil-živu tj. tiomerzal (timerozal), ali NITI JEDNA VAKCINA ZA DJECU NE SADRŽI OVAJ SPOJ. Sam spoj etil-živa se po svojstvima i biološkom utjecaju razlikuje od žive i drugih jedinjenja žive. O tome smo više pisali ovdje.
Aluminijum i krvno-moždana barijera: može li je ovaj metal proći
Aluminijum, metal koji se često pominje u kontekstu priče o tome može li proći krvno-moždanu barijeru NIJE TEŠKI METAL. U nekim vakcinama, naročito inaktivnim služi kao adjuvant, odnosno, jedinjenja aluminijumasluže kao adjuvant koji, pošto je virus mrtav u tim vakcinama, “aktivira”, “alarmira” imunološki sistem, stvarajući blagu iritaciju, koja “zainteresira” stanice imunološkog odgovora. O aluminijumu smo još pisali ovdje.
Aluminij (element simbola Al) predstavlja posebnu potentnu klasu adjuvanta u obliku nekih svojih jedinjenja i pokazao je da ima snažan stimulativni učinak na imunološki odgovor tokom 50 godina bez uočenih određenih nuspojava ili povećanog rizika.
No da li ove stvari mogu prođi kroz krvno-moždanu barijeru?
Šta je krvno-moždana barijera?
Krvno-moždana barijera je poluupropusna membrana sprečava rastvore tj. rastvorene iz cirkulirajuće krvi da pređu u vanstančnu tekućinu centralnog nervnog sistema. Štiti mozak od patogena, toksina, a istovremeno mozgu isporučuje tvari koje su bitne za pravilnu funkciju nervno sistema – glukozu, vodu, mineralne jone (oni manje molekularne mase, poput natrija, kalija)… Upravo je zbog postojanja ovog tkiva veoma teško liječiti neka stanja mozga jer aktivne tvari ne mogu doprijeti do mozga.
Drugim riječima – teško da bilo šta može iz krvi doći do mozga. Postoje tvrdnje, naučno neosnovane, da makrofagi (to su ćelije imunološkog sistema koje “gutaju” uljeze) nakon što fagocitiraju adjuvante, tako puni jedinjenja aluminijuma mogu otići u mozak preko limfnog sistema. Postoje i tvrdnje da aluminijum ili druge tvari preko nekog proteinskog nosača možu preći kroz krvno-moždanu barijeru,
Na temelju trenutne literature nema dokaza da se aluminijum i njegova jedinjenja ugrađuju u makrofage. Takvi makrofagi ne mogu ući kroz zdravu krvno-moždanu barijeru, pa stoga neurotoksični učinci aluminija zbog vakcina nisu dokazani.
Treba napomenuti i to da je krvno-moždana barijera kod čovjeka razvijena s rođenjem, što nije slučaj s nekim drugim sisarima. Već na rođenju ona je tako dobro razvijena da ne propušta makromolekule, kakvi su proteini. Dakle, nije tačna tvrdnja kako kako supstance iz vakcina mogu preko proteina preći krvno-moždanu barijeru.
Budite oprezni s uznemirujućim tvrdnjama, ma kako vas plašile
Treba se čuvati tekstova i statusa (FB statusa, tweetova i sl.) koji nazivaju sve sastojke vakcina”toksinima”. Ne smijemo zaboraviti da dosta tvari koje svakodnevno koristimo mogu biti toksične u velikim dozama. Čak nam i obična kuhinjska so i voda mogu biti opasne u velikim količinama. Ovakvo tretiranje sastojaka vakcina već treba upaliti alerme da se ne radi o naučnim činjenicama.
Također, treba upozoriti i na radove Christophera Exleya, Christophera Shawa i Lucije Tomljenović koji je priličnom lošom naukom pokušava dokazati kako aluminijum u vakcinama može biti štetan. Rad Shaw-Tomljenović je čak morao biti povučen i predstavlja primjer kršenja naučne etike. Isto se dogodilo i s italijanskim naučnicima – fizičarima (dakle, ne bave se vakcinama) Stephano Gatti i Antonietta Montanari, i ovaj je rad primjer loše nauke.
Tekst napisala Jelena Kalinić, MA, biolog, naučni novinar, sci-com i bloger Društvo za promociju “Prirodnih nauka “Nauka i svijet”, dobitnica EurekaAlert (AAAS) Felowship 2020. za naučne novinare.
O nama: Društvo “Nauka i svijet” je osnovano 2017. godine, a bavi se promocijom prirodnih nauka, borbom protiv dezinformacija u sferi nauke, protiv pseudonauke i za bolje obrazovanje u STEM oblasti. Predsjednik je prof. dr. Nenad Tanović.
teški metali u vakcinama, teški metali u cjepivima, krvno-moždana barijera
