Ovdje imate osnovne informacije o COVID-19 vakcinama, suma sumarum onoga što smo ranije pisali na website Vakcine.ba.

Vakcine nisu nastale nabrzinuTo što su vakcine nastale u kratkom vremenu, ne znači da su požurene i da su neki koraci ispitivanja preskočeni:
-postojala su prethodna istraživanja na koja se razvoj ovih vakcina naslonio -sve kliničke faze istraživanje (I,II.III) su provedene, rađeno je preklapanja faza, što je ubrzalo proces stvaranja i provjere efikasnosti i sigurnosti ovih vakcina
-mnogo je ljudi dobrovoljno učestvovalo u ispitivanjima, u želji da pomognu. Samo u SAD je u ispitivanjima učestvovalo oko 150 000 ljudi. Traženje dobrovoljaca za ispitivanja često je sporo, i upravo to onemogućava brzo stvaranje vakcina – ovdje to nije bio slučaj
-udružena je velika količina resursa, znanja da bi se stvorile ove vakcine -uloženo je mnogo novca u razvoj vakcina – što se inače ne dešava
Postoje nuspojave-većina čestih nuspojava su blage i uključuju pojavu zimice, vrućice- groznice, malaksalost, pospanost, glavobolju, bol u zglobovima i kostima te dijareju -kod Pfizer vakcine su nuspojave češće nakon 2. doze, kod AstraZeneca nakon prve, a inaktivne (kineska Sinopharm) često nema jače izražena nuspojave -kod nekih osoba se može javiti oticanje limfnih čvorova, koje samo prođe kroz sedmicu dana -nakon mRNA (iRNK) vakcina Moderna i Pfizer kod mlađih osoba se može javiti nuspojava miokarditisa i perikarditisa, ali u većini slučajeva ovo ne ugrožava život. I miokarditis i perikarditis su znatno češći pri virusnim infekcijama -za neke vakcine (J&J, AstraZeneca) opisana je nuspojava tromboza. Ovo je veoma rijetka nuspojava i tromboze su češće usljed samog COVID-19
Vakcine su efikasne-ove vakcine su visoko efikasne protiv simptomatske infekcije, (ništa nije efikasno 100%) -čak i na Delta varijantu, ove vakcine pokazuju visoku efikasnost u sprječavanju obolijevanja, i još veću efikasnost u sprječavanju hospitalizacije, teške kliničke slike(potrebe dase pacijent stavi na respirator) i smrtnog ishoda -danas većinu oboljelih čine nevakcinisani
Postoji potreba i za vakcinacijom adolescenata i djece-vakcine reduciraju prenos u zajednici -adolescenti su u najvišem riziku da dobiju simptomatsku infekciju, u odnosu na odrase i djecu, ali su u manjem riziku za hospitalizaciju -ipak zabilježeni su i smrtni slučajevi COVID-19  među adolescentima -adolescenti, ali i djeca usljed infekcije COVID-19 mogu dobiti MIS-C sindrom – sistemsku upalu organizma koja dovodi do oštećenja organa i od koje se jako teško i sporo oporavlja  
RNK (eng.mRNA) u vakcinama ne mijenja našu DNK– Biološki je nemoguće da mRNA (informaciona RNK, iRNK) u vakcinama mijenja našu DNK -sastojci ovih vakcina brzo nestanu iz organizma, razgrade se (mRNA degradira nakon 72h) -mRNA/iRNk ne može ući u jedro/nukleus, gdje se nalazi DNK. Zapravo malo šta može ući u jedro -da bi se konvertovala u DNK nekim čudom, iRNK treba enzim zvani reverzna transkriptaza. Naš organizam ne proizvodi ovaj enzim niti on postoji u vakcinama
-RNK se ne može ubaciti u DNK. Za to je potreban enzim integraza, koji ne postoji ni u našem organizmu ni u vakcinama
Dugoročne posljedice i sterilitet zbog vakcine nisu vjerovatniPrema onome što znamo o informacionoj RNK, ona se brzo razgradi. Same RNK vakcine ne sadrže virus u niti jednom obliku pa samim tim ne možemo dobiti tu bolest.
-ozbiljne nuspojave nekoliko mjeseci nakon vakcinacija su inače (za druge vakcine) jako rijetke i najkasnije se dešavaju 2 mjeseca nakon vakcinacije
-ove vakcine ne izazivaju sterilitet – već postoje slučajevi žena koje su primile vakcine protiv COVID-19  i zatrudnile su
Oni koji su preboljeli COVID-19 se trebaju vakcinisatiImunitet stečen prirodnom infekcijom je prilično dobar, ali nije ujednačen i vakcine su bolje kontrolisan način stvaranja imuniteta. -kod prirodne infekcije količina virusa varira, pa tako i imunološki odgovor, do je doza vakcina i aktivne tvari ujednačena -vakcine bolje „fokusiraju“ imunološki sistem organizma
Vakcinisani također mogu oboljeti, ali to ne znači da vakcine nisu efikasneI vakcinisani, nažalost, mogu oboljeti. Vakcine ne štite 100% i da u uslovima jakog širenja virusa, recimo u toku epidemija i pandemija, može doći do proboja imuniteta, ako je osoba bila izložena velikoj količini virusa u okolini u kojoj ima dosta oboljelih. Iako ne štite 100% i niti jedna vakcina nije savršena, vakcine protiv COVID-19 DRASTIČNO smanjuju rizik obolijevanja, hospitalizacije i smrtnog ishoda. Ne možemo tražiti od vakcina na budu savršene, to je ,,Nirvana Fallacy

Tabelu sastavila Jelena Kalinić, naučni novinar i biolog

Još informacija o ovim vakcinama možete naći kako na našoj FB stranici, tako i na FB stranici Cijepljenje / vakcinacija.